Prehrambena Industrija - Srbija

HACCP biće uveden svuda u Srbiji

Predstavnici žitomlinskih organizacija i pekarske industrije Srbije, okupljeni u Privrednoj komori Srbije (PKS), raspravljajući o zakonskoj regulativi, kao i važećem Pravilniku o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa, a zbog njegove neusaglašenosti sa propisima EU i obavezama primene Zakona o bezbednosti hrane, zatražili su da se oni hitno usaglase sa realnošću i sa praksom u Srbiji, a to znači da počne njihova primena.

Moderator skupa, savetnik u PKS, Saška Biorčević je naglasila da su pravilnici završeni, ali da još uvek nisu ugledali svetlost dana. Asocijacija srpske privrede je od 2009. godine insistirala da se oni počnu primenjivati u praksi. Ona je posebno istakla da na osnovu onog što se čulo iz proizvodnje, u Srbiji postoje dobri pravilnici, samo ih treba malo doraditi i prilagoditi današnjem vremenskom trenutku. Ali, po njenim rečima, na osnovu zahteva malih proizvođača, iz PKS se pokreće i incijativa za fleksibilniji HACCP.

Zakon o bezbednosti hrane u Srbiji zahteva da svaki proizvođač u zemlji u realnom vremenu uspostavi sistem bezbednosti hrane, odnosno rad po principima HACCP.

Po rečima Nenada Vujovića, šefa odseka Poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije, inspekcija je u prošloj godini obavila 1.700 kontrola i u ovoj još oko 700 i zatvorila 40 objekata u ovoj delatnosti, ponajviše pekara, koje nisu radile po principima HACCP. Veći deo pekara u Srbiji je uveo rad po HACCP. To znači da naša zakonska regulativa mora biti usklađena sa propisima EU. Sistem HACCP je prepoznat kao dobar, a od strane PKS je uvek postojala inicijativa da se što pre uvede taj proces u praksu, naveo je Vujović.

Kako je istakao, primena HACCP znači dobru higijensku i proizvodjačku praksu i sledljivost u radu. On je posebno podvukao da se svi interesi privrede, pa i ovi brže mogu ostvariti ako se ide zajednički, preko PKS.

Učestvujući u raspravi Đorđe Psodorov iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu je naglasio, da pravilnici postoje decenijama, samo se uvek doradjuju. On je posebno ukazao da je Jugoslavija, odnosno u okviru nje i Srbija nekad bila na veoma visokom nivou kada je u pitanju rad i proizvodnja u mlinsko – pekarskoj industriji. U Srbiji postoji dobra proizvođačka praksa pa su njoj potrebni i valjani pravilnici i propisi, koji su prilagođeni ovom području. Psodorov je još rekao da će HACCP u Srbiji biti uveden svuda, a time će se poboljšati i kvaltiet i konkurencija.

Govoreći o pojavi aflatoksina, Psodorov je naveo da smo lane imali sušnu godinu, najveću u poslednje tri decenije, ali je ukazao da su se problemi mogli i sprečiti da se na vreme reagovalo. U bližoj budućnosti ne može više da se desi da u letnjem periodu ima čak 100 sušnih dana, kao štoje to bilo lane. To znači da možemo računati na visok kvalitet naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Direktor “Žitozajednice” Momir Lazić je naglasio da se dugo čeka na donošenje novih poravilnika, pa je zatražio da se hitno u ovoj oblasti donesu svi zakonski propisi, jer je to u cilju kvalitetnije proizvodnje i većeg izvoza. On je naglasio da je sistem HACCP uveden gotovo kod svih većih pekara u zemlji.

Od prošlogodišnje žetve do pre nekoliko dana iz Srbije je u svet izvezeno 390.000 tona pšenice i 100.000 tona brašna, naglasio je direktor “ŽitoSrbije” Vukosav Saković. On je pozdravio inicijativu iz PKS da se uspostavi rad po pravilnicima koje će kreirati privrednici koji treba da ih primenjuju u praksi.